Brzi tehnološki razvoj i globalizacija doveli su do novih izazova u zaštiti ličnih podataka. Ovo se posebno odnosi na internet i podatke koji se prikupljaju tim putem, ali posebno slučajevi i mogućnosti zloupotrebe putem pojedinih sajtova, socijalnih mreža i platformi. U ovom slučaju, izuzeno su značajni Google i Facebook, koji su možda i ključni za ovakvu temeljnu i obimnu izmenu u polju zaštite ovih prava. Razmeri prikupljanja i razmene ličnih podataka značajno su se povećali, a tehnologija je omogućila obradu ličnih podataka u do sada neviđenom obimu. Zato su mnoge zemlje već odavno uvele zakone i propise koji se bave ovom problematikom.
Novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. Glasnik PS“, broj 87/18) biće u punoj primeni od 22. avgusta 2019. godine. Treba napomenuti i da se odredba koja se odnosi na prestanak vođenja Centralnog registra zbirki podataka primenjuje od 21. novembra 2018. godine. Ovaj devetomesečni rok je ostavljen radi upoznavanja i usklađivanja poslovanja sa odredbama Zakona, a sve u cilju harmonizacije iste sa regulativom EU, odnosno Opštom Uredbom o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR) koja se u EU primenjuje od maja 2018. godine.
Naravno, ovaj Zakon tiče se i Organizatora profesionalnog upravljanja koji su u obavezi da vode podatake o vlasnicima posebnih delova.
A šta je sve određeno ovim Zakonom?
Najvažnije novine koje Zakon donosi jesu teritorijalna izmena, odnosno da se Zakon primenjuje na rukovaoca, odnosno obrađivača koji ima sedište, prebivalište ili boravište na teritoriji Srbije, bez obzira da li se radnja obrade vrši na teritoriji Srbije. Pored toga, Zakon se primenjuje i na rukovaoce i obrađivače iz inostranstva koji imaju prebivalište ili boravište u Srbiji.
Zatim, novi Zakon potpuno drugačije definiše pristanak na obradu podataka o ličnosti, koja ne mora da bude u pisanoj formi. Naime, pristanak mora biti dobrovoljan, određen, informativan i nedvosmislen, a volja izražena izjavom ili jasnom potvrdnom radnjom.
Zakon značajno proširuje prava lica na koje se podaci odnose. Rukovaoci moraju posebnu pažnju da obrate na pravo lica da budu informisana o obradi podataka, kao i o obaveštavanju lica o njihovim pravima. Novina je svakako i pravo na prenosivost podataka. Lice na koje se podaci odnose ima pravo da već prethodno dostavljene podatke o ličnosti rukovaocu, primi od njega u standarno korišćenom i elektronski čitljivom obliku, i ima pravo da ove podatke prenese na drugog rukovaoca bez ometanja.
Novim Zakonom je prenos podataka o ličnosti u druge države i međunarodne organizacije znatno liberalizovan, po uzoru na GDPR.
Na kraju još treba naglasiti da lica imaju pravo na neposredno pravno sredstvo – pritužbu povereniku ako smatraju da se obrada njihovih podataka ne vrši u skladu sa odredbama Zakona, što do sada nije bio slučaj, dok će sa druge strane svi subjekti morati, do početka primene, da predvide troškove i usklade svoje poslovanje i rad sa ovim Zakonom. U suprotnom, predviđene su novčane kazne u iznosu od 50.000 do 2.000.000 dinara.
