Prema registru Privredne komore Srbije, na dan 25.02.2019. u Srbiji je 907 profesionalnih upravnika, a registar stambenih zajednica je, u godinu i po dana otkad postoji, takođe zabeležio rast pa je do danas registrovano 42.522 stambenih zajednica. Pogledajmo kako cifre izgledaju u projekciji do 2022. koja uzima u obzir stanje i kretanje na tržištu i očekivane rezultate s obzirom na dosadašnja saznanja i iskustva. Očito je da raste broj stambenih zajednica koje su donele odluku da upravljanje svojim zajednicama predaju u ruke profesionalcima, a pada broj onih koje su se odlučile za upravnika iz redova stanara. U prilog ovome govori i sve više ovakvih upita koje dobijamo na našu adresu:
“Poštovani, molim Vas da mi dostavite ponudu za profesionalnog upravnika stambene zgrade. Da bih je prezentovao na sednici skupštine stanara radi eventualnog izbora Vašeg profesionalnog upravnika. U pitanju je stambena zgrada, novogradnja, ulica Vojvode Vlahovića, opština Zvezdara, grad Beograd. Zgrada ima jedan ulaz sa 20 stanova od kojih su trenutno 15 useljeni. Upisani smo u Registar stambenih zajednica, otvoren je PIB i matični broj, otvoren račun stambene zajednice, izrađen pečat. Prethodno izabrani upravnik iz redova stanara je podneo ostavku i izbrisan je iz registra. Vaša ponuda treba da sadrži cenu rada Vašeg upravnika kao i sve ostale troškove koje smo obavezni po zakonu da plaćamo. Zgrada nema lift. Srdačan pozdrav.”
Iako se na prvi pogled čini da je posao upravljanja stambenim zajednicama unosan i mnogi smatraju da ga je danas jednostavno raditi jer je sve definisano Zakonom, istina je malo drugačija. Profesionalni upravnici u mnogim se situacijama moraju oslanjati na vlastitu dovitljivost i puno puta smisliti rešenja za najrazličitije izazove sa kojima se svakodnevno susreću. Često stanari zgrada podrazumevaju da su profesionalni upravnici odgovorni baš za sve jer treba da im budu na raspolaganju 24 sata na dan (ali samo za obaveze za koje su to dužni). Nije retko da ih smatraju čistačima i kućnim majstorima. Tome doprinosi i činjenica da se uvek u javnosti piše i govori o obavezama profesionalnih upravnika, a obaveze vlasnika stanova jedva da se i spominje.
S druge strane, ima situacija u kojima profesionalni upravnik koji je preuzeo stambenu zajednicu na upravljanje ne izvršava svoje obaveze, čak u tolikoj meri da se i ne pojavljuje, mada bi trebao minimalno dva sastanka godišnje da odradi sa stanarima. Zbog toga stanari često odbijaju da podmiruju račune za profesionalno upravljanje pa im sledi opomena pred utuženje jer su se ugovorom obavezali da će da plaćaju te troškove.
Stanarima problem predstavlja to što teško mogu da dokažu da upravnik nije radio svoj posao. U takvoj situaciji stanarima je najbolje da reaguju na vreme kako se ne bi našli u nezavidnom položaju i morali plaćati za nešto što ne dobijaju. Raskid ugovora možda je najbolje rešenje. Važno je da stanari ne nagomilavaju račune jer moraće da izmire zaostala dugovanja. Nezadovoljni radom profesionalnog upravnika, stanari mogu da mu uruče otkaz. Ukoliko Privrednoj komori stigne više pritužbi na rad istog profesionalnog upravnika, on može čak i da izgubi licencu.
Cela procedura može da bude jako komplikovana pa je možda najbolje pokušati naći zajednički jezik i nagoditi se.
